Kozarstvo kao važna grana stočarstva
Kozarstvo predstavlja jednu od najstarijih grana stočarstva i ima izuzetno važnu ulogu u razvoju ruralnih područja. Koze su životinje koje se gaje već hiljadama godina, prvenstveno zbog svoje svestranosti, izdržljivosti i prilagodljivosti različitim uslovima života. Njihov uzgoj nije ograničen samo na proizvodnju mleka, već obuhvata i proizvodnju mesa, vune, kože, kao i preradu mleka u sireve i druge proizvode visoke nutritivne vrednosti.
U mnogim kulturama širom sveta, koze imaju poseban simbolički značaj i smatraju se simbolom plodnosti, snage i opstanka. Upravo zbog toga, kozarstvo i danas ima veliki potencijal, naročito u brdskim i planinskim krajevima gde druge vrste stoke teže opstaju.
Poreklo koza i njihova domestikacija
Smatra se da današnje domaće koze potiču od tri glavna pretka:
- Bezoar koza (Capra aegagrus)
- Falkoneri
- Priska
Proces domestikacije započeo je pre više od 9.000 godina na području Bliskog istoka. Tokom vekova, ljudi su selekcijom prilagođavali koze svojim potrebama, što je dovelo do razvoja velikog broja rasa sa različitim proizvodnim osobinama.
Na našim prostorima, kozarstvo ima dugu tradiciju, a koze su bile nezamenljive u ishrani stanovništva, naročito u siromašnijim i teško pristupačnim krajevima.
Rase koza u našoj zemlji i regionu
U Srbiji i okolnim zemljama gaji se više rasa koza, kako domaćih, tako i oplemenjenih, koje se razlikuju po produktivnosti, otpornosti i nameni.
Domaća balkanska koza
Domaća balkanska koza predstavlja tipičnog predstavnika primitivnih rasa. Ova koza je:
- slabe mlečnosti
- telesne mase 34–40 kg
- dugodlake i otporne
Plodnost je relativno niska jer polnu zrelost dostižu kasnije, a laktacija traje oko 7–8 meseci. Najčešće daju jedno, ređe dva jareta. Ipak, njihova izuzetna otpornost i sposobnost preživljavanja u teškim uslovima čine ih važnim genetskim resursom.
Domaća bela koza
Domaća bela koza je unapređena u odnosu na balkansku. Težina joj se kreće od 30 do 40 kg, dok mlečnost može dostići 300–500 litara po laktaciji. Poznata je po:
- dobroj plodnosti
- lakom održavanju
- pogodnosti za ukrštanje
Često se koristi za poboljšanje drugih rasa u ekstenzivnim uslovima.
Domaći melezi
Domaći melezi nastaju ukrštanjem balkanskih koza sa visokoproduktivnim rasama, najčešće sanskom kozom. Ove koze:
- imaju bolju mlečnost
- zadržavaju otpornost
- prilagođene su planinskim uslovima
Zbog toga su danas veoma zastupljene u malim i srednjim gazdinstvima.
Sanska koza
Sanska koza potiče iz Švajcarske i spada među najpoznatije mlečne rase koza. Karakterišu je:
- godišnja proizvodnja mleka 650–1.000 litara
- laktacija od oko 280 dana
- visoka plodnost i ranostasnost
Otporna je na klimatske promene i veoma pogodna za intenzivan uzgoj.
Francuska alpska koza
Francuska alpska koza je nastala planskim oplemenjivanjem i danas važi za jednu od najkvalitetnijih mlečnih rasa. Težina ženki iznosi 50–70 kg, dok jarčevi dostižu i do 100 kg. Ova rasa je:
- veoma plodna
- izdržljiva
- pogodna za različite sisteme uzgoja
Togensburška koza
Togensburška koza takođe potiče iz Švajcarske. Najčešće se koristi u ukrštanju radi poboljšanja mlečnosti i ranostasnosti drugih rasa. Odlikuje se dobrom konstitucijom i stabilnom proizvodnjom mleka.
Opšte karakteristike koza
Koze su izuzetno prilagodljive i skromne životinje, što ih čini idealnim za uzgoj u različitim agroekološkim uslovima. Mogu da se hrane raznovrsnim biljem, uključujući grmlje i korov, što ih čini ekonomičnim izborom.
Kozje mleko, iako specifičnog mirisa, ima:
- visoku hranljivu vrednost
- lakšu svarljivost
- značajnu primenu u ishrani dece i bolesnika
Koze su sezonski polno aktivne i najčešće se pare u jesen, dok se jarenje odvija u proleće. Graviditet traje oko 150 dana, a koze obično donose 1 do 3 jareta, ređe četiri.
Proizvodni pravci u kozarstvu
Kozarstvo obuhvata više proizvodnih pravaca:
- mlečni – proizvodnja mleka i sireva
- mesni – uzgoj koza za meso
- vunski – posebno kod angorskih koza
- kombinovani – najčešći u praksi
Angorske koze su posebno cenjene zbog kvalitetne vune – mohera, dok se druge rase gaje isključivo zbog mleka ili mesa.
Zaključak
Kozarstvo predstavlja stabilnu i perspektivnu granu stočarstva, naročito u područjima gde su prirodni resursi ograničeni. Koze su otporne, plodne i višestruko korisne životinje koje mogu značajno doprineti održivom razvoju poljoprivrede. Uz pravilnu selekciju rasa, adekvatnu ishranu i negu, uzgoj koza može biti izuzetno isplativ i dugoročno održiv.