Pčelinji otrov i reakcija organizma čoveka
Pčela je tokom evolucije razvila izuzetno efikasan i složen sistem odbrane kojim se štiti od potencijalnih napadača. Ovaj aparat sastoji se od otrovnih žlezda, kesice sa otrovom, kanala i zaoke koja se nalazi u zadnjem delu trbuha pčele. U tom aparatu nalazi se približno 0,3 miligrama pčelinjeg otrova, koji se stvara u prve tri sedmice razvoja pčele. Nakon što se jednom potroši, otrov se više ne obnavlja.
Prilikom uboda, pčela ubrizgava 0,1 do 0,3 miligrama otrova kroz zaoku. Zaoka je čvrsta, elastična i opremljena kontra-zarezima koji joj omogućavaju da se duboko učvrsti u koži žrtve. Zbog toga se zaoka ne može izvući nazad, već ostaje u koži zajedno sa celim otrovnim aparatom, što dovodi do njegovog kidanja i ubrzo do uginuća pčele.
Hemijski sastav i osobine pčelinjeg otrova
Pčelinji otrov spada među najjače biološke otrove u prirodi, uporediv sa otrovima zmija otrovnica ili nekih visoko toksičnih gljiva. Hemijski i biološki, to je veoma složena supstanca koja sadrži više od 50 aktivnih komponenti. Više od 80% čine proteini, dok ostatak čine enzimi, aminokiseline, lipidi, minerali i druge organske i neorganske materije.
Otrovanje pčelinjim otrovom karakteriše bezbojna supstanca gorko-kiselkastog ukusa, lako rastvorljiva u vodi i kiselinama, ali nerastvorljiva u alkoholu. Upravo ova kompleksna struktura odgovorna je za širok spektar reakcija koje se javljaju kod ljudi.
Reakcija organizma na pčelinji otrov
Delovanje pčelinjeg otrova na ljudski organizam zavisi od više faktora, pre svega od individualne osetljivosti osobe, broja uboda i mesta uboda. Smatra se da oko 80% ljudi dobro podnosi ubod pčele, dok je približno 2% populacije alergično na pčelinji otrov.
Zdrava osoba bez alergije može podneti i više desetina uboda u toku jednog dana bez težih posledica. Više od 100 uboda obično izaziva privremeno smanjenje radne sposobnosti, dok preko 300 uboda može ozbiljno ugroziti zdravlje. Smrtonosna doza se procenjuje na oko 500 i više uboda dnevno, mada su zabeleženi izuzetni slučajevi preživljavanja i nakon više od 1.000 uboda.
Uticaj mesta uboda
Mesto uboda ima izuzetno veliki značaj. Ubod u oko može izazvati ozbiljna oštećenja vida, dok ubod u jezik ili grlo može dovesti do naglog otoka i gušenja, čak i kod osoba koje nisu alergične. Zbog toga se ovakvi ubodi smatraju hitnim medicinskim stanjima.
Reakcije na ubod pčele mogu biti lokalne ili opšte. Lokalna reakcija se manifestuje otokom, crvenilom, bolom i svrabom na mestu uboda. Opšte reakcije obuhvataju slabost, glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, povraćanje, grčeve u stomaku, otežano disanje, pad krvnog pritiska, ubrzan i slab puls, gubitak svesti i anafilaktički šok.
Prva pomoć kod uboda pčele
Odmah nakon uboda, neophodno je što pre ukloniti zaoku, kako bi se sprečilo dalje ubrizgavanje otrova. Zaoka se uklanja blagim trzanjem noktom ili oštrim predmetom, bez pritiskanja. Nakon toga, mesto uboda se može premazati propolisom, medom, sirćetom, alkoholom, belim lukom ili bokvicom, a zatim se stavlja hladan oblog.
U slučaju opšte reakcije, naročito ako se simptomi brzo pogoršavaju, potrebno je odmah dati antialergijske lekove i prevesti osobu u zdravstvenu ustanovu. Kod težih reakcija primenjuju se adrenalin, antihistaminici i kortikosteroidi.
Posebno opasni ubodi
Ubodi u oko ili jezik zahtevaju hitnu reakciju. Kod uboda u oko, nakon vađenja zaoke, stavlja se hladan oblog i osoba se odmah upućuje kod oftalmologa. Kod uboda u jezik preporučuje se hladna voda ili led, često menjanje obloga, kao i držanje soli u ustima radi smanjenja otoka. U oba slučaja obavezna je lekarska pomoć.
Alergične osobe i pčelari treba uvek da nose adrenalinske auto-injektore i antihistaminike.
Preventivne mere i desenzibilizacija
Osobe koje planiraju da se bave pčelarstvom trebalo bi da se prethodno testiraju na alergiju na pčelinji otrov. U slučaju povećane osetljivosti, moguće je sprovesti desenzibilizaciju, odnosno imunoterapiju koju vodi lekar, a koja značajno smanjuje rizik od teških alergijskih reakcija.
Lekovita svojstva pčelinjeg otrova
Iako opasan u velikim količinama, pčelinji otrov ima i značajna lekovita svojstva. Koristi se u apiterapiji i zvaničnoj medicini, naročito kod reumatskih oboljenja, bolesti perifernih nerava, tromboflebitisa i problema sa cirkulacijom.
Preparati na bazi pčelinjeg otrova poboljšavaju imunitet, smanjuju upalne procese, poboljšavaju nervnu funkciju i cirkulaciju, a primenjuju se u obliku masti, injekcija, tableta i rastvora. Terapija ubodima živih pčela sprovodi se isključivo uz lekarski nadzor, uz obaveznu alergijsku probu.
Zaključak
Pčelinji otrov predstavlja istovremeno opasnost i lek. Pravilnim medicinskim pristupom, preventivnim merama i savremenim terapijama, čak i alergične osobe mogu bezbedno nastaviti da se bave pčelarstvom. Razumevanje reakcija organizma na pčelinji otrov ključno je za bezbednost, ali i za pravilnu primenu njegovih lekovitih svojstava.
