Živina – rast, razvoj i ekonomski značaj savremene proizvodnje
Živina danas predstavlja jednu od najintenzivnijih i najekonomičnijih grana stočarske proizvodnje. U poređenju sa drugim domaćim životinjama, živina se izdvaja izuzetnom brzinom rasta, visokim koeficijentom iskorišćavanja hrane i kratkim periodom tova. Upravo te karakteristike omogućile su da proizvodnja pilećeg mesa postane globalno dominantna u sektoru mesa.
Pre nekoliko decenija za postizanje telesne mase od oko 1,3 kg bilo je potrebno približno 95 dana i oko 7,2 kg hrane. Zahvaljujući selekciji i unapređenju genetike, savremeni brojleri danas za svega 40 dana, uz približno istu količinu hrane (7–7,5 kg), dostižu i do 2 kg telesne mase. Ovaj napredak rezultat je planskog rada na povećanju dnevnog prirasta i optimizaciji konverzije hrane.
Rast živine – biološke zakonitosti
Rast živine odvija se po tzv. sigmoidnoj (S) krivi rasta. To znači da je u početnoj fazi rast spor, zatim dolazi do intenzivnog ubrzanja, a potom se usporava kako se približava genetski maksimum.
Razvoj tkiva odvija se po prioritetima u odnosu na uzrast:
- Prvo se razvija koštano tkivo
- Zatim mišićno tkivo
- Na kraju dolazi do intenzivnijeg taloženja masti
Izleženo pile ima oko 60% mase jajeta iz kojeg se izleglo, ali ta početna masa ne utiče značajno na konačnu težinu odraslog brojlera. Ključnu ulogu imaju genetika, kvalitet ishrane i uslovi držanja.
Savremeni brojleri spremni su za tržište već sa sedam nedelja starosti. Upravo ova kratka proizvodna faza omogućava više turnusa godišnje i povećava ekonomsku isplativost farme.
Selekcija i uticaj na kvalitet mesa
Selekcija usmerena ka skraćivanju tova postigla je značajno povećanje dnevnog prirasta i žive mase. Međutim, ubrzan rast ima i određene izazove. Povećanje telesne mase može dovesti do većeg taloženja masti, što utiče na:
- slabiju konverziju hrane
- povećan rizik od metaboličkih i kardiovaskularnih problema
- smanjenje dijetetskog kvaliteta mesa
Zbog toga savremeni programi selekcije teže balansu između brzine rasta, kvaliteta mesa i zdravstvene stabilnosti životinja. Cilj nije samo brži tov, već i očuvanje optimalne konformacije i zdravstvenog statusa jata.
Polne razlike kod živine
Polne razlike se ne ispoljavaju odmah po izleganju. U ranim fazama rasta pilići oba pola razvijaju se relativno ujednačeno. Međutim, kako uzrast napreduje, razlike postaju izraženije.
Petlovi (petlići) brže rastu i postižu veću telesnu masu u kraćem vremenu. Kod njih se brže povećava dužina krila, nogu i vrata. Takođe, imaju razvijenije kosti i izraženiju muskulaturu nogu (bataci i karabataci).
Sa druge strane, kokice su kompaktnije građe. Pri sličnoj telesnoj masi imaju proporcionalno razvijeniji torzo i veći udeo mesa u grudnom delu. U poređenju sa petlićima iste mase, kokice daju veći procenat belog mesa (grudi).
Utvrđeno je da razlika u prinosu grudnog mesa raste sa telesnom masom:
- oko 0,9% razlike pri 1,1 kg
- do 4% razlike pri 1,6 kg
- zatim se smanjuje pri 1,8 kg
Kokice takođe imaju izraženiju sposobnost skladištenja masti, naročito sa približavanjem polne zrelosti. Kod petlića su kosti krupnije, što utiče na nešto drugačiju raspodelu tkiva.
Konformacija i eksterijer
Konformacija predstavlja odnos i razvijenost pojedinih delova tela. U proizvodnji mesa najvažniji su:
- razvijenost grudnog dela
- širina i dubina trupa
- proporcija bataka i karabataka
Kod kokica je torzo bolje razvijen, dok su kod petlića izraženije noge i vrat. Ove razlike postaju sve uočljivije sa uzrastom.
Prilikom procene spremnosti za klanje, važno je posmatrati odnos mišića i masti u odnosu na kosti. Kod ženskih grla utvrđen je brži razvoj u celokupnom ispitivanom periodu, posebno u pogledu mišićnog tkiva.
Ekonomski značaj živine
Zbog brzog obrta kapitala, kratkog tova i relativno niskih ulaganja po jedinici proizvoda, živina predstavlja najisplativiju granu stočarstva za mnoge proizvođače. Prednosti uključuju:
- visok dnevni prirast
- dobra konverzija hrane
- velika potražnja na tržištu
- stabilna cena pilećeg mesa
Savremena proizvodnja oslanja se na kontrolisane uslove – ventilaciju, optimalnu temperaturu, balansiranu ishranu i strogu biosigurnost.
