Stocarstvo

Ознака: gajenje ovaca

  • KARAKTERISTIKE I POREKLO OVACA

    Ovce su prezivari, što znači da imaju specifičnu gradnju digestivnog trakta. Njihov želudac je složen, a zubi su polumesecasti. Glava ove životinje je klinasta, a sekutići su oštri. Ovca ima tanku i veoma pokretljivu gubicu koja joj omogućava da koristi trave koje nisko rastu. Zbog svog dobro razvijenog vunenog pokrivača, većina rasa ovaca izuzetno dobro podnosi umerene klimatske uslove.

    Fiziološki posmatrano, polna zrelost kod ovaca javlja se otprilike u 5. mesecu života. Ipak, zimska grla u tom uzrastu još nisu dovoljno razvijena, pa se priplod kod njih obavlja kasnije, kada njihova telesna masa dostigne 75-80% od standardne težine odraslih ovaca odgovarajuće rase. Plodnost kod većine rasa varira, pa tako 100 ovaca može da ojagnji između 100 i 150 jagnjadi. Period bremenitosti traje oko 150 dana.

    Pod dobrim uslovima ishrane i gajenja, ovce dostižu produktivne godine do 7-8 godine života, dok snažnije rase mogu ostati u priplodu i do 10-12 godina. Starost ovaca, međutim, može da se odredi prema stanju njihovih zuba. Zubi ovaca obično počinju da se troše, kržaju i ispadaju između 6. i 8. godine života, što zavisi od kvaliteta ishrane i pasnog prostora. Starost ovaca se takođe može utvrditi analizom mleknih i stalnih sekutića, njihove veličine i debljine, kao i stanja istrošenosti.

    Mlečna žlezda ovaca sastoji se od dve polovine. Na osnovu dužine repa i mesta taloženja loja, ovce se mogu podeliti na: dugorepe, kratkorepe, masnorepe i masnotrtične.

    Domestifikacija ovaca počela je pre naše ere, a nastavila se i u periodu naše ere. Tokom tog vremena, uslovi i ljudska intervencija doveli su do značajnih promena u morfološkom izgledu ovaca, kao i u njihovim fiziološkim i proizvodnim sposobnostima. Ovce su postale vrlo povezane sa ljudima i prilagođene njihovim potrebama.

    Prema uzrastu i nameni, ovce se mogu svrstati u sledeće kategorije:

    1. Jagnje – mladunče od rođenja do zalučivanja;
    2. Silježe – podmladak od 6 do 12 meseci;
    3. Dviska – žensko grlo od 12 meseci do prvog jagnjenja;
    4. Dvizak – muško grlo u drugoj godini života do prvog parenja;
    5. Ovca – žensko priplodno grlo nakon prvog jagnjenja;
    6. Ovan – muško priplodno grlo;
    7. Škopac – muško kastrirano grlo.

    Ove karakteristike i podela ovaca pomažu u boljoj organizaciji stočarske proizvodnje, omogućavajući efikasnije upravljanje i praćenje njihovih proizvodnih sposobnosti.

  • Domaće rase ovaca

    Domaće rase ovaca u našim krajevima uglavnom obuhvataju nekoliko popularnih i priznatih tipova, među kojima je najzastupljenija pramenka. Ova rasa ovaca je primitivnog porekla, stvorena u uslovima okrudne ishrane i minimalne nege. Najčešće se gaji ekstenzivno, što znači da tokom leta provodi većinu vremena na pašnjacima, dok zimi boravi u ovčarnicima. Iako ovi uslovi nisu idealni, pramenka je veoma otporna i prilagodljiva. Postoji više sojeva ove rase, koji su nastali pod uticajem različitih klimatskih, ishranih i uzgojnih uslova. Neki od poznatih sojeva su: sjenički, sarplaninski, ovcepoljski, krivovirski, kosovski, metohijski i pirotski.

    Pramenka je rasa sa telesnom masom od 25 do 55 kilograma kod ovaca, dok ovnovi mogu dostići težinu od 35 do 80 kilograma. Ova rasa je poznata po svojoj kosnostasnoj osobini, ali je uopšteno slabo produktivna u smislu mlečnosti i drugih proizvodnih sposobnosti. Plodnost ove rase je između 100 i 110%, što znači da prosečno donosi 1 do 2 jagnjeta po okotu. Masa jagnjadi pri rođenju kreće se od 2 do 4 kilograma. Pramenka je rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti, pa je randman klanja od 40 do 50%, dok mlečnost u laktaciji varira od 40 do 100 litara. Prosečna proizvodnja vune kod pramenke iznosi oko 1,4 kilograma, a randman vune je između 55 i 70%. Runo ovih ovaca je najčešće belo, mada postoje i crni primerci.

    Pored pramenke, u našim krajevima se gaji i cigoja, koja je takođe kombinovana rasa, pogodna za proizvodnju vune, mesa i mleka. Cigoje su prisutne u područjima sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što su Vojvodina, Mačva i Pomoravlje. Ova rasa se odlikuje velikim i snažnim telom. Telesna masa odraslih ovaca je između 70 i 75 kilograma, dok ovnovi mogu doseći težinu od 110 do 120 kilograma. Plodnost cigoje je nešto viša i iznosi između 110 i 131%, dok mlečnost varira od 50 do 150 litara za šest meseci laktacije. Ove ovce takođe proizvode značajnu količinu vune, koja iznosi između 2,5 i 4 kilograma, dok ovnovi proizvedu 3,5 do 5 kilograma neprane vune. Randman vune kod cigoja je oko 55%.

    Uz pramenku i cigoju, u našim regionima gaji se i domaći merino kao i domaći oplemenjeni merino. Domaći merino je takođe rasa sa kombinovanim proizvodnim sposobnostima. Ove ovce imaju telesnu masu od oko 42 kilograma, dok ovnovi dostižu težinu od 51 kilograma. Prosečna količina proizvedene vune kod ovaca domaćeg merina iznosi oko 4 kilograma, dok ovnovi proizvedu 5,5 do 6 kilograma vune. Mlečnost ove rase je oko 100 litara. S druge strane, domaći oplemenjeni merino ima fokus na proizvodnju vune i mesa. Telesna masa ovih ovaca je oko 60 kilograma, dok ovnovi teže od 90 do 95 kilograma. Jagnjad pri rođenju teže oko 3,5 kilograma. Ove ovce proizvode oko 4 kilograma neprane vune, dok ovnovi proizvode od 4 do 6 kilograma. Randman vune je 42%, dok plodnost ovih ovaca dostiže čak 125 do 132%.

    Sve ove domaće rase ovaca doprinose raznovrsnoj proizvodnji na našim farmama i prilagođene su različitim uslovima držanja i ishrane. S obzirom na njihove karakteristike, svaka od njih ima svoje specifične prednosti, bilo da je reč o mlečnosti, vuni ili mesu.