Stocarstvo

Ознака: laktacija

  • Domaće rase ovaca

    Domaće rase ovaca u našim krajevima uglavnom obuhvataju nekoliko popularnih i priznatih tipova, među kojima je najzastupljenija pramenka. Ova rasa ovaca je primitivnog porekla, stvorena u uslovima okrudne ishrane i minimalne nege. Najčešće se gaji ekstenzivno, što znači da tokom leta provodi većinu vremena na pašnjacima, dok zimi boravi u ovčarnicima. Iako ovi uslovi nisu idealni, pramenka je veoma otporna i prilagodljiva. Postoji više sojeva ove rase, koji su nastali pod uticajem različitih klimatskih, ishranih i uzgojnih uslova. Neki od poznatih sojeva su: sjenički, sarplaninski, ovcepoljski, krivovirski, kosovski, metohijski i pirotski.

    Pramenka je rasa sa telesnom masom od 25 do 55 kilograma kod ovaca, dok ovnovi mogu dostići težinu od 35 do 80 kilograma. Ova rasa je poznata po svojoj kosnostasnoj osobini, ali je uopšteno slabo produktivna u smislu mlečnosti i drugih proizvodnih sposobnosti. Plodnost ove rase je između 100 i 110%, što znači da prosečno donosi 1 do 2 jagnjeta po okotu. Masa jagnjadi pri rođenju kreće se od 2 do 4 kilograma. Pramenka je rasa kombinovanih proizvodnih sposobnosti, pa je randman klanja od 40 do 50%, dok mlečnost u laktaciji varira od 40 do 100 litara. Prosečna proizvodnja vune kod pramenke iznosi oko 1,4 kilograma, a randman vune je između 55 i 70%. Runo ovih ovaca je najčešće belo, mada postoje i crni primerci.

    Pored pramenke, u našim krajevima se gaji i cigoja, koja je takođe kombinovana rasa, pogodna za proizvodnju vune, mesa i mleka. Cigoje su prisutne u područjima sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što su Vojvodina, Mačva i Pomoravlje. Ova rasa se odlikuje velikim i snažnim telom. Telesna masa odraslih ovaca je između 70 i 75 kilograma, dok ovnovi mogu doseći težinu od 110 do 120 kilograma. Plodnost cigoje je nešto viša i iznosi između 110 i 131%, dok mlečnost varira od 50 do 150 litara za šest meseci laktacije. Ove ovce takođe proizvode značajnu količinu vune, koja iznosi između 2,5 i 4 kilograma, dok ovnovi proizvedu 3,5 do 5 kilograma neprane vune. Randman vune kod cigoja je oko 55%.

    Uz pramenku i cigoju, u našim regionima gaji se i domaći merino kao i domaći oplemenjeni merino. Domaći merino je takođe rasa sa kombinovanim proizvodnim sposobnostima. Ove ovce imaju telesnu masu od oko 42 kilograma, dok ovnovi dostižu težinu od 51 kilograma. Prosečna količina proizvedene vune kod ovaca domaćeg merina iznosi oko 4 kilograma, dok ovnovi proizvedu 5,5 do 6 kilograma vune. Mlečnost ove rase je oko 100 litara. S druge strane, domaći oplemenjeni merino ima fokus na proizvodnju vune i mesa. Telesna masa ovih ovaca je oko 60 kilograma, dok ovnovi teže od 90 do 95 kilograma. Jagnjad pri rođenju teže oko 3,5 kilograma. Ove ovce proizvode oko 4 kilograma neprane vune, dok ovnovi proizvode od 4 do 6 kilograma. Randman vune je 42%, dok plodnost ovih ovaca dostiže čak 125 do 132%.

    Sve ove domaće rase ovaca doprinose raznovrsnoj proizvodnji na našim farmama i prilagođene su različitim uslovima držanja i ishrane. S obzirom na njihove karakteristike, svaka od njih ima svoje specifične prednosti, bilo da je reč o mlečnosti, vuni ili mesu.

  • KOZARSTVO: Poreklo, Rase i Karakteristike Koza

    Kozarstvo je važna grana stočarstva, koja se razvija već vekovima, a koze su prepoznate po svojoj svestranosti i prilagodljivosti. Uzgoj koza nije samo značajan za proizvodnju mleka, već i za proizvodnju mesa, vune i kože, a u mnogim kulturama, koze su simbol plodnosti i snage. U ovom tekstu ćemo se upoznati sa poreklom koza, različitim rasama koje se gaje, kao i općim karakteristikama ovih divnih životinja.

    Poreklo Koza

    Koze potiču od tri glavna pretka: Falkoneri, Bezoar i Priska. Ova tri podrijetla dala su temelje različitim rasama koza koje su se razvijale tokom vremena, kako u prirodnim, tako i u ljudskim uslovima. U našoj zemlji, koze su postale nezaobilazne u poljoprivredi, te su se kroz godine razvile razne rase koje su specijalizovane za proizvodnju mleka, mesa i vune.

    Rase Koza u Našoj Zemlji

    U našoj zemlji i okolnim regionima gaje se različite rase koza, svaka sa svojim specifičnostima. Među najpoznatijim rasama su:

    • Domaća balkanska koza – Ova rasa koza je tipičan predstavnik primitivnih životinja sa slabijim produktivnim osobinama. Težina im se kreće od 34 do 40 kg, imaju dugu dlaku i manje razvijeno vime. Plodnost ove rase je ograničena, jer postaju plodne tek nakon 2 godine života. Laktacija traje samo 7-8 meseci, a koze jari od 1 do 2 jareta.
    • Domaća bela koza – Slična balkanskoj kozi, ali nešto produktivnija. Težina se kreće od 30 do 40 kg, a laktacija može trajati od 300 do 500 litara mleka. Ova rasa je poznata po dobroj plodnosti i može davati 2-3 jareta po okotu. Osim toga, domaća bela koza je dobar izbor za oplemenjivanje drugih rasa.
    • Domaci melezi – Ove koze su rezultat ukrštanja različitih rasa, najčešće balkanskih koza i sanskih koza. Zbog svoje prilagodljivosti, naročito u planinskim predelima, ovi melezi su postali vrlo popularni u stočarstvu. Oni su dobri proizvođači mleka i vrlo su otporni.
    • Sanska koza – Ova rasa potiče iz Švajcarske i poznata je po izuzetnoj plodnosti i ranosti. Laktacija traje 280 dana, a proizvodnja mleka može biti od 650 do 1000 litara godišnje. Sanske koze su izuzetno otporne na različite klimatske uslove i odlikuju se velikom proizvodnjom mleka.
    • Francuska alpska koza – Ova rasa nastala je u Francuskoj pre više od 50 godina i specijalizovana je za proizvodnju mleka. Težina ženki kreće se od 50 do 70 kg, dok jarčevi mogu dostići 80-100 kg. Francuske alpske koze poznate su po visokoj plodnosti i sposobnosti da daju 2-3 jareta. Takođe, veoma su prilagodljive i otporne.
    • Togensburska koza – Poreklom iz Švajcarske, ova koza je odlična za ukrštanje, što pomaže u poboljšanju osobina drugih rasa. Mlečne su i ranostasne, a takođe su popularne i u proizvodnji mesa.

    Opšte Karakteristike Koza

    Koze su izuzetno prilagodljive životinje koje mogu da žive u različitim uslovima, a pri tome nisu zahtevne kada je u pitanju ishrana i nega. Iako kozje mleko ima specifičan miris, ono je izuzetno hranljivo i često se koristi u medicinske svrhe. Koze su vrlo plodne i obično se pare u jesen, a jari na proleće. Gestacija traje oko 150 dana, odnosno 5 meseci, nakon čega sledi porođaj. Koze obično donose 1-3 jareta, a u retkim slučajevima mogu imati i četiri.

    Osim što se gaje za mleko, koze se uzgajaju i za vunu, posebno angorske koze koje su poznate po svom krznu. Mnoge koze se takođe uzgajaju za meso, a njihov karakterističan izgled i plodnost čine ih idealnim za razne poljoprivredne uslove.

    Zaključak

    Kozarstvo je izuzetno važan sektor u stočarstvu, a koze su svestrane životinje koje doprinose poljoprivredi na različite načine. Sa svojim adaptivnim sposobnostima, plodnošću i raznovrsnim proizvodima (mleko, meso, vuna), koze predstavljaju važnu granu stočarstva koja je u velikoj meri prisutna u našoj zemlji. Gajenje koza može biti vrlo unosno, posebno uz odgovarajuću selekciju rasa i pravilnu negu.