Stocarstvo

Ознака: Selekcija

  • SELEKCIJA MEDONOSNE PČELE

    Sva živa bića imaju sposobnost razmnožavanja, dajući potomstvo slično sebi, koje poseduje broj hromozoma karakterističan za vrstu. Uspješno oplodjenje je završna procedura parenja, odnosno spajanje muške i ženske polne ćelije, što predstavlja fenomen ponašanja koji je adaptiran na uslove oplodnje kod svake vrste.

    Na teritoriji naše zemlje uzgaja se medonosna pčela Apis mellifera carnica – Kranjska pčela. Ova pčela je vitkog tela, sive boje, tihi i najmirniji tip pčele. Njihov ritam proizvodnje legla je vrlo visok, a prezimljavaju u malim društvima sa ekonomičnom potrošnjom hrane. Prolećni razvoj društva počinje pojavom polena. Pčele imaju dobro razvijen instinkt za orijentaciju i nemaju naklonost za grabež. Negativna karakteristika Kranjske pčele je sklonost ka rojenju.

    Pčele u prirodi ne žive solitarno. One su socijalni insekti i žive u uređenom društvu (porodici), gde svaki član ima određene dužnosti, a od izvršenja tih dužnosti zavisi opstanak celog društva. Pčelinju zajednicu čine: matica, nekoliko desetina hiljada pčela radilica i nekoliko hiljada trutova.

    Stari Sloveni su maticu nazivali majkom, matkom ili maticom, čime su odredili njenu ulogu koja se ogleda u nošenju jaja i održavanju društva, a samim tim i vrste. Ona je najvažniji član društva, reproduktivno sposobna ženka koja, zahvaljujući svojim feromonima, „vlada košnicom“. Njenu genetsku strukturu čini 32 hromozoma (30 autozoma i dva polna hromozoma). Svi članovi pčelinjeg društva imaju osobine koje potiču od matice.

    Radilice su stalni i najmnogobrojniji članovi društva i čine njegovu glavnu snagu. Radilice obavljaju sve poslove u košnici i van nje. One su kćeri matice i trutova i poseduju njihove gene, a samim tim i karakteristike. Radilice su sterilne ženske jedinke.

    Trutovi su mužjaci i imaju 16 hromozoma. Nastali su partenogenetski (bespolno) iz neoplođenih jaja. Njihove osobine zavise od osobina njihove majke (matice), tj. od osobina matice – „babe“ i truta „dede“. Genetska struktura im se razlikuje od genetske strukture njihovih sestara radilica u košnici koje, za razliku od trutova, imaju očeve i diploidni set hromozoma (2n=32).

    Prenošenje naslednih osobina

    Razvitak, ponašanje i produktivnost pčelinjih društava zavise od naslednih karakteristika njihovih članova, kao i od uticaja spoljašnje sredine (klima, pčelinja pasa i dr.) i uslova u košnici (hrana, temperatura, vlažnost, sastav vazduha i dr.).

    Za razliku od selekcije drugih životinja, kod pčela objekat selekcije je pčelinje društvo koje se sastoji od nekoliko desetina članova sa heterogenom genetskom strukturom, uslovljenom načinom sparivanja matice. Pčelinje društvo čine sestre radilice, ako su kćeri jednog truta, i polusestre koje su kćeri različitih očeva. To znači da je u različitim periodima sezone sastav radilica različit, sa različitim osobinama uslovljenim njihovom naslednom osnovom. Takođe, pčelinje društvo ima svoju individualnost koja ga odvaja od drugih društava (količina meda, količina legla i dr.). Kada se menja matica u društvu, izgled društva se ne menja, ali pčelinje društvo postaje u selekciono-genetskom pogledu novi objekat selekcije.

    Produktivnost pčelinjeg društva zavisi od mnogih faktora, kako u košnici, tako i van nje (količina pčela, količina slobodnog saća za lagerovanje i dr.). Takođe, medonosne pčele, za razliku od drugih domaćih životinja, same sakupljaju i pripremaju hranu, uređuju svoje stanište i održavaju ga (održavaju optimalnu temperaturu legla i dr.). Zbog toga se najbolje prilagođavaju uslovima koji vladaju na određenom staništu. Pre nego što se započne selekcioni rad, neophodno je dobro upoznati karakteristike pčela koje se uključuju u selekciju, kao i karakteristike klime i flore područja na kojem se sprovodi selekcija medonosne pčele.

    Matica i trutovi (osam i više trutova) sparuju se u vazduhu, što otežava kontrolu sparivanja, a samim tim i selekciju medonosne pčele. Selekciju otežava i to što se različite dužine razvojnih stadijuma matica (16 dana), radilica (21 dan) i trutova (24 dana), i što u različito vreme matice i trutovi dostizu polnu zrelost. Međutim, to ima i dobru stranu, koja se ogleda u mogućnosti dobijanja nekoliko generacija pčela tokom sezone, jer pčele radilice tokom letnjeg perioda žive oko 35 dana.

    Selekcijom pčela postiže se očuvanje karakteristika rase, bolja produktivnost, smanjuje se rojidbeni nagon, povećava otpornost na bolesti i drugo. Veštačka selekcija dovodi do sistemskih promena, favorizovanja određenih genotipova i mogućnosti njihovog ukrštanja. U pčelarstvu selekcija može biti masovna i individualna.

    Kod masovne selekcije posmatraju se određene osobine (jačina društva, produktivnost, zdravstveno stanje i dr.). Za razmnožavanje se odabiru i koriste društva sa najboljim osobinama (ocenama).

    Kod individualne selekcije, osim odabranog društva, posmatra se i njegovo potomstvo, i to u dve etape. Prvo se analiziraju podaci iz masovnog odabiranja – odabiru se najbolja društva i formira plemenita grupa. Od svake odabrane matice proizvede se deset i više kćeri matica, koje se dodaju društvima iste jačine, sa istom količinom hrane, i prate se naredne dve godine. Zatim se odabira društvo sa najboljim karakteristikama i njegova matica postaje matica – majka za proizvodnju matica.

    Od plodnosti matice zavisi tempo razvoja pčelinjeg društva. Što je veća nosivost, to je više pčela, a samim tim i više meda. U uslovima slobodnog, prirodnog sparivanja, da bi se dobila čista linija pčela, potreban je dugogodišnji rad, pri čemu se matice sparuju sa braćom – trutovima. Ovaj način može dovesti do inbred depresije i gubitka cele linije pčela, ili pak do pojave nekih neželjenih karakteristika. Brži način za dobijanje i održavanje čistih linija je veštačka oplodnja.

    Veštačka oplodnja matice

    Veštačkom oplodnjom matice postiže se kontrola sparivanja matica sa trutovima. Odabrana neoplođena matica sparuje se sa trutovima iz izabranog pčelinjeg društva. Matica se sparuje u prirodi sa više trutova kako bi sakupila veliku količinu spermatozoida i sa njima napunila spermateku. Za sakupljanje dovoljne količine sperme za oplodnju potrebno je nekoliko desetina polno zrelih trutova.

    Veštačka oplodnja matica zahteva veliku stručnost i obavlja je obučeni specijalista u laboratoriji, koji ima sve uslove i potreban pribor. U sterilnim uslovima laboratorije temperatura treba da bude 25 stepeni. Oplodnja matice obavlja se pomoću instrumenata za veštačku oplodnju matica, aparata za anesteziju i binokularnog mikroskopa. Matica treba da bude stara sedam do deset dana, a trutovi 14 i više dana. Pre sparivanja trutovima treba obezbediti pročišćeni let. Sledeći korak je da se trutu izbace polni organi i da ejakulira, a sperma se sakuplja uz pomoć šprica. Za prvo osemenjavanje potrebno je sakupiti četiri mililitara sperme. Sakupljena sperma se ubacuje u vaginu matice pomoću šprica i specijalnih igala (kireta). Osemenjena matica se stavlja u kavez sa pčelama i vraća u inkubator. Posle 48 sati matica se ponovo oplodi na isti način kao i prvog dana. Može se oploditi i odjednom, ali sa osam mililitara sperme uz dodatno anesteziranje.

  • Holštajn-Frizijska rasa goveda

    Holštajn-Frizijska rasa goveda je jedna od najpoznatijih i najvažnijih pasmina goveda u svetu, koja se najviše gaji zbog visokog prinosa mleka. Ova pasmina potiče iz oblasti Frizland i Holštajn-Vestfalija, a goveda ove rase su prepoznatljiva po svom karakterističnom izgledu, crno-beloj boji, ali i po izuzetnim proizvodnim sposobnostima. Holštajn-Frizijska goveda su prvo izvezena u Severnu Ameriku, gde su postala osnova za unapređenje mlečne proizvodnje. U ovom tekstu, razmotrićemo poreklo, osobine, uzgoj i upotrebu holštajn-frizijskih goveda, kao i izazove i prednosti ove pasmine.

    Poreklo i razvoj Holštajn-Frizijske pasmine

    Holštajn-Frizijska goveda potiču iz severozapadnih regiona Evrope, iz oblasti Holštajn i Frizland, gde su se u prošlosti gajila uglavnom zbog svoje sposobnosti da proizvedu mleko. Ova pasmina je rezultat selekcije koja je tokom vekova nastojala da proizvede životinje koje mogu podneti hladne klimatske uslove, a u isto vreme da budu izuzetno produktivne u pogledu mlečnosti.

    Oplemenjivanjem ove rase razvijen je cilj: povećanje prinosa mleka uz zadržavanje dobrih osobina za gajenje i proizvodnju mesa. Iako su u početku gajene na malim seoskim gazdinstvima, sa vremenom su postale osnovna pasmina na velikim farmama širom sveta, naročito u Severnoj Americi i Evropi. Njihova sposobnost da se brzo prilagode različitim uslovima držanja i ishrane učinila je Holštajn-Frizijsko govedo izuzetno traženim.

    Osobine Holštajn-Frizijske pasmine

    Holštajn-Frizijska goveda su prepoznatljiva po svojoj crno-beloj boji, iako se ponekad mogu naći i crveno-sareni primerci, poznati kao Red Holstein. Ova pasmina je izuzetno dobro prilagođena različitim klimatskim uslovima, pa se gaji u hladnijim i toplijim regijama širom sveta. Zbog svog specifičnog izgleda, sa visokim i vitkim telom, Holštajn-Frizijska goveda su vrlo prepoznatljiva na farmama.

    Jedna od glavnih osobina Holštajn-Frizijskog goveda je njegova sposobnost da proizvodi velike količine mleka. Ženke ove pasmine obično teže između 550 i 700 kilograma, dok mužjaci mogu dostići težinu od 1000 kilograma. Laktacija ovih goveda traje između 305 i 365 dana, a tokom tog perioda one mogu proizvesti i do 12.000 litara mleka, u zavisnosti od genetskih i prehrambenih faktora. Mleko ove pasmine je visokog kvaliteta, sa velikim sadržajem proteina i masti, što ga čini pogodnim za proizvodnju širokog spektra mlečnih proizvoda.

    Prilagodljivost i uslovi držanja

    Holštajn-Frizijska goveda su poznata po svojoj sposobnosti da se lako prilagode različitim uslovima držanja i ishrane. Ovo čini ovu pasminu izuzetno pogodnom za komercijalne farme koje se bave proizvodnjom mleka na industrijskom nivou. Goveda ove pasmine nisu previše zahtevna u pogledu smeštaja i mogu se držati u poluotvorenim stalama, što smanjuje troškove izgradnje objekata. Takođe, vrlo su otporna na hladnoću, a dobro se nose i sa toplijim vremenskim uslovima, što ih čini pogodnim za uzgoj u različitim klimatskim uslovima.

    Međutim, kako bi holštajn-frizijska goveda dostigla svoj pun proizvodni potencijal, potrebno je obezbediti im kvalitetnu ishranu. Goveda ove pasmine zahtevaju visokovrednu krmu, bogatu svim potrebnim hranljivim materijama. U suprotnom, njihova kondicija može opasti, što može dovesti do smanjenja mlečnosti i problema sa plodnošću. Redovno davanje odgovarajuće hrane i održavanje optimalnih uslova držanja su ključni za održavanje visokog nivoa proizvodnje mleka.

    Telenje i plodnost

    Holštajn-Frizijska goveda su poznata po visokom stepenu plodnosti. Telenje se obično odvija bez komplikacija, a prvo parenje junica može se obaviti već kada dostignu težinu od 360 do 380 kilograma i starost od 16 do 18 meseci. Ove krave su izuzetno plodne i mogu da donesu 1-3 jareta, a u nekim slučajevima i 4 jareta. Reproduktivna sposobnost je važan faktor u održavanju efikasnog i profitabilnog uzgoja.

    Pored toga, Holštajn-Frizijska goveda se brzo oporavljaju nakon telenja, što im omogućava da ponovo uđu u proizvodnju mleka već nekoliko meseci nakon što su donela mladunce. Međutim, ukoliko se ne pridržavaju pravilnih uzgojnih praksi, reproduktivni problemi mogu nastati kao rezultat neadekvatne ishrane ili nepravilnog upravljanja stadom.

    Upotreba Holštajn-Frizijskog goveda

    Primarna svrha Holštajn-Frizijskog goveda je proizvodnja mleka. Zbog svog visokog potencijala za proizvodnju mleka, ova pasmina je izuzetno popularna među farmerima, naročito onima koji se bave industrijskom proizvodnjom mlečnih proizvoda. Holštajn-Frizijska goveda su ključna za mlečnu industriju u mnogim zemljama, uključujući Sjedinjene Američke Države, Kanadu, Nemačku i Holandiju. Njihova proizvodnja mleka je visoko efikasna, što ih čini vrlo profitabilnim za velike farme.

    Iako su odlična za proizvodnju mleka, Holštajn-Frizijska goveda nisu idealna za proizvodnju mesa. Kvalitet mesa ove pasmine je srednji, dok meso tovnih grla može biti manje sočno u poređenju sa drugim pasminama. Međutim, ovaj nedostatak se često kompenzuje velikim prinosima mleka, što omogućava farmerima da ostvare značajnu dobit od prodaje mleka.

    Zaključak

    Holštajn-Frizijska rasa goveda je izuzetno važna pasmina u mlečnoj industriji širom sveta. Njihova sposobnost da proizvode velike količine mleka, njihova prilagodljivost različitim uslovima i jednostavnost u držanju čine ih izuzetno popularnim izborom za farmere. Iako nisu najbolji izbor za proizvodnju mesa, njihova produktivnost u mlečnom sektoru ih čini ključnim faktorom u proizvodnji mlečnih proizvoda. Uz pravilnu ishranu i uslove držanja, Holštajn-Frizijska goveda mogu ostvariti visok nivo proizvodnje, što ih čini isplativim za uzgoj i ekonomičnim za farmere.