Mleko ovaca se razlikuje od kravljeg mleka, i to ne samo po ukusu, već i po svom sastavu. Ovčije mleko sadrži veće količine suve materije, masti, ukupnih proteina i minerala, dok je, s druge strane, siromašnije laktozom. Zbog svog bogatstva u vitaminima i mineralima, ovo mleko je od velike koristi za ljudski organizam. Na primer, obuhvata vitamine A, B1, B12 i C, kao i minerale poput kalcijuma, fosfora i kalijuma. Zbog svega ovoga, ovčije mleko je vrlo cenjeno, kako u ishrani, tako i u proizvodnji različitih mlečnih proizvoda poput sira, jogurta i kajmaka.
Laktacija kod ovaca obično traje između 6 i 8 meseci. Iako to može zavisiti od različitih faktora, kao što su genetske osobine, ishrana, uslovi držanja i bremenitost, generalno trajanje laktacije ostaje u tom opsegu. Važno je napomenuti da postoje razlike među različitim rasama ovaca u pogledu trajanja laktacije. Tovne rase, na primer, proizvode količinu mleka koja je dovoljna da zadovolji potrebe za rast i razvoj njihovih jagnjadi. U drugim slučajevima, ovce koje se gaje za mlečne proizvode mogu proizvesti veće količine mleka.
Ishrana ovaca igra ključnu ulogu u proizvodnji mleka, jer utiče na kvalitet i količinu mleka koje ovca proizvodi. Takođe, različiti faktori kao što su starost ovce, uslovi držanja i bremenitost mogu promeniti proizvodnju mleka tokom laktacije. Ovce koje su u dobrom zdravstvenom stanju i pravilno se hrane obično proizvode mleko koje je bogato hranljivim materijama, što je od velikog značaja za kvalitet proizvoda koji se od mleka pravi.
Muža ovaca može biti ručna ili mašinska, a oba metoda imaju svoje prednosti i specifičnosti. Ručna muža se obično koristi na manjim farmama, dok je mašinska muža vrlo efikasna na većim farmama, jer omogućava mužu velikog broja ovaca u kraćem vremenskom periodu. Ipak, bez obzira na metod, uslovi za mužu u velikoj meri utiču na količinu mleka koja se izmuze. Na primer, gradnja mlečnih žlezda, obučnost muzača i količina mleka koja ostaje u vimenu nakon prve muze su faktori koji mogu uticati na ukupnu količinu mleka.
Statistike kažu da kod većine ovaca oko 60-70% mleka se izmuze u prvoj turi, dok preostali deo, oko 30-40%, ostaje u vimenu i mora se domuziti. Ova tehnika domuzivanja takođe je važna za održavanje proizvodnje mleka u optimalnom stanju. Ako se mleko ne izmuze u potpunosti, to može dovesti do smanjenja proizvodnje mleka kod ovaca.
Kada je u pitanju produktivnost rada muzača, važno je napomenuti da tip izmuzista može značajno uticati na efikasnost. Na primer, u izmuzistu tipa rotolaktor, muzač može izmuze čak do 300 ovaca na sat, što omogućava veliku produktivnost, posebno u velikim farmama sa velikim brojem ovaca.
Ove tehnike muze i briga o ovama su ključne za efikasnu proizvodnju mleka i visokokvalitetne mlečne proizvode. Ako se pridržavamo dobrih praksi u ishrani, higijeni i načinu muze, ovce mogu proizvoditi mleko visoke nutritivne vrednosti koje je korisno i za ishranu ljudi, kao i za dalje preradjenje u proizvode koji su omiljeni širom sveta.
U zaključku, proizvodnja mleka kod ovaca je proces koji zahteva pažnju i znanje. Od pravilne ishrane, preko uslova držanja, do odgovarajuće muze – svaki faktor igra ulogu u tome da mleko bude što kvalitetnije. S obzirom na sve prednosti ovčijeg mleka, nije ni čudo što se ono koristi u mnogim tradicijama širom sveta, stvarajući proizvode koji su ukusni i hranljivi.
Оставите одговор