Kuničarstvo predstavlja granu stočarstva koja se bavi uzgojem domaćih kunića radi proizvodnje mesa, krzna, vune ili držanja kao kućnih ljubimaca. Zbog relativno jednostavnog uzgoja, male potrošnje hrane i brzog razmnožavanja, kunići su postali veoma interesantni za male farme i domaćinstva.
Domaći kunić vodi poreklo iz oblasti Sredozemnog mora, a njegov latinski naziv je Oryctolagus cuniculus. Ova životinja pripada redu zecolikih (Lagomorpha) i porodici Leporidae, u koju spadaju i zečevi. Sam naziv Oryctolagus potiče od grčkih reči oryttein (kopati) i lagos (zec), dok latinska reč cuniculus označava podzemni tunel. To jasno ukazuje na jednu od glavnih karakteristika kunića – kopanje podzemnih hodnika i života u kolonijama.
Kunići su po filogenetskom poreklu bliski glodarima, ali ipak čine posebnu grupu životinja. Njihova biologija i način života razlikuju se od mnogih drugih domaćih životinja, zbog čega je važno upoznati osnovne principe kunićarstva.
Razlika između kunića i zeca
Iako kunići i zečevi pripadaju istoj porodici, između njih postoje značajne razlike u načinu života, anatomiji i reprodukciji.
Kunić i zec i danas žive u divljini, ali čovek je uspeo da pripitomi samo kunića. Jedan od glavnih razloga je njihov način života. Kunići žive u kolonijama i kopaju složene sisteme tunela ispod zemlje, dok zečevi žive na otvorenom prostoru i uglavnom vode samotnjački život. Zečevi se najčešće okupljaju samo u periodu parenja.
Pokušaji ukrštanja kunića i zeca nisu dali uspešne rezultate. Iako može doći do oplodnje, embrion obično ugine nakon oko 48 sati, što pokazuje da su to dve različite vrste koje se genetski ne mogu uspešno ukrštati.
Morfološke razlike između kunića i zeca
Postoje i brojne anatomske razlike između ove dve životinje.
Kunić ima kraću i obliju glavu, dok zec ima izduženu glavu i telo. Uši kod kunića su znatno kraće u odnosu na uši zeca, iako kod pojedinih rasa velikih kunića ta razlika nije toliko izražena.
Telo zeca je duže i vitkije, dok je telo kunića zbijeno i snažnije građeno. Zečevi imaju duže noge i viši greben, što im omogućava brže kretanje i bekstvo od predatora.
Razlika postoji i u reprodukciji. Ženka kunića je gravidna 28 do 32 dana, dok graviditet kod zečice traje 50 do 52 dana. Mladunci kunića rađaju se goli i slepi, dok se zečići rađaju sa dlakom, otvorenih očiju i mnogo spremniji za samostalan život.
Način života i ponašanje kunića
Kunići su životinje koje prirodno žive u grupama. Oni kopaju podzemne tunele i hodnike koji im služe kao zaštita od predatora i nepovoljnih vremenskih uslova.
Njihovo telo je prilagođeno upravo takvom načinu života. Zbijena građa i snažne prednje noge omogućavaju im lako kopanje zemlje i kretanje kroz podzemne prolaze.
U periodu parenja ponašanje kunića je vrlo karakteristično. Mužjak obično juri ženku sve dok ona ne prihvati parenje. Kod zečeva je situacija drugačija – njihovo udvaranje često liči na boks meč, gde partneri stoje na zadnjim nogama i međusobno se udaraju prednjim šapama.
Vrste i rase kunića
Rase kunića mogu se podeliti prema nameni njihovog uzgoja. U praksi postoji nekoliko osnovnih grupa:
Kunići za proizvodnju mesa
Ove rase se odlikuju brzim rastom i dobrim prinosom mesa. Najčešće se gaje na farmama i u domaćinstvima koja se bave proizvodnjom hrane.
Kunići za krzno
Kod ovih rasa najvažniji kvalitet je koža i krzno, koje se koristi u industriji tekstila i odeće.
Angora kunići
Angora kunići gaje se zbog vune koja je veoma cenjena u tekstilnoj industriji. Njihova dlaka je duga, mekana i vrlo kvalitetna.
Patuljasti kunići
Patuljaste rase kunića najčešće se drže kao kućni ljubimci. Zbog svoje male veličine i mirnog temperamenta postali su veoma popularni u domaćinstvima.
Identifikacija kunića
U praksi je veoma važno pravilno obeležavanje i identifikacija kunića, posebno na farmama i u odgajivačnicama.
Uši kunića često se koriste za identifikaciju jer su pogodne za tetoviranje ili označavanje. U njih se mogu tetovirati različiti simboli koji označavaju poreklo životinje, godinu rođenja ili broj farme.
Na primer, u desnom uhu se često upisuje mesec i godina rođenja, kao i redni broj životinje na farmi. U levom uhu može se nalaziti teritorijalni simbol države i registarski broj farme ili udruženja.
Zdravlje i problemi kod kunića
Kunići imaju specifične zdravstvene probleme koji se najčešće javljaju zbog nepravilnog držanja ili ishrane.
Jedna od karakteristika kunića je da im zubi stalno rastu tokom života. Zbog toga je važno da imaju odgovarajuću hranu koja omogućava prirodno trošenje zuba. Ukoliko se to ne dešava, može doći do pojave predgriza ili podgriza, pa je ponekad potrebno skraćivanje sekutića kod veterinara.
Kod kunića koji se drže u lošim uslovima može doći i do stvaranja žuljeva na tabanima, posebno ako se nalaze na tvrdoj ili nepravilnoj podlozi.
Ishrana kunića
Ishrana igra veoma važnu ulogu u zdravlju kunića. Najčešće greške u ishrani mogu dovesti do ozbiljnih problema sa digestivnim sistemom.
Jedan od čestih problema je nadimanje želuca i creva, koje se najčešće javlja zbog nagle promene hrane ili prevelike količine sočne hrane.
Zbog toga kuniće treba postepeno uvoditi u novu vrstu hrane, posebno kada se prelazi na zelenu ili sočnu hranu. Pravilna i uravnotežena ishrana može sprečiti većinu zdravstvenih problema.
Uloga ušiju kod kunića
Uši kunića imaju više važnih funkcija. Osim što služe za sluh i primanje zvučnih signala, one imaju i važnu ulogu u regulaciji telesne temperature.
Velika površina ušiju omogućava odavanje toplote, pa one deluju kao prirodni „ventilator“ koji pomaže kuniću da se rashladi tokom toplih dana.
Poznavanjem rasporeda krvnih sudova u ušima moguće je uzimati krv ili davati intravensku terapiju kod kunića.
Kako pravilno držati i hvatati kunića
Prilikom rukovanja kunićima potrebno je biti veoma pažljiv. Kunići se nikada ne smeju hvatati za uši, jer to može izazvati ozbiljne povrede.
Pravilan način hvatanja je za kožu u predelu između lopatica, pri čemu se životinja drži sigurnim ali nežnim hvatom celom šakom.
Na taj način se sprečava povređivanje i stres kod životinje.
Zaključak
Kuničarstvo je zanimljiva i perspektivna grana stočarstva koja može biti pogodna i za mala domaćinstva i za ozbiljniju proizvodnju. Kunići se relativno lako gaje, brzo se razmnožavaju i imaju više različitih namena – od proizvodnje mesa i krzna do držanja kao kućnih ljubimaca.
Uz pravilnu ishranu, dobre uslove držanja i osnovno znanje o njihovoj biologiji, uzgoj kunića može biti veoma uspešan i isplativ.
